Kao doskorašnji čitalac NIN-a strepeo sam da, u ovom medijskom mraku, neću imati gde da čitam tekstove Slobodana Reljića i nekolicine njegovih kolega skrajnutih posle privatizacije. Hvala NSPM-u što ih ovde nalazim.
Ako i posle čitanja ovog teksta ima onih kojima nije jasno za čim žalim, neću im objašnjavati - jer, u tom slučaju, jasno je - između nas stoji čitava jedna civilizacija!

Odličan tekst,samo mala ispravka na kraju:Socijalizam NIje mrtav.I hvala Bogu za to.

Ipak je pobjedio komunizam. I to onaj globalni.

Sviđa mi se lucidna opaska autora "Zemlja oko koje se okreće zemlja". Na Ju tjubu postoji snimak pesme "Kaćuša" na kineskom. To je više od simbolike.

Glavna polemika između zemalja BRIKA je da se dolar izbaci kao svetska rezervna valuta,kada se to dogodi
a brzo će se dogoditi(prema predviđanjima ekonomista)
,Amerika će morati živeti od svog BDP,kako? Siromašno u odnosu na upumpavanje hljade milijardi zelenih papirića,kako reče jedan profesor " Papir ima
svoju upotrebnu vrednost ,ukoliko se može upotrebiti u higijenske svrhe",svet će se brzo promeniti u to ne treba sumnjati!

Fakat Kina je jedna sasvim posebna civilizacija i nama sa Zapada (množina) je prilično teško da je razumemo. Ali isto tako je činjenica da je u Kini socijalizam samo ime. U pitanju je državni kapitalizam, planska privreda, ali bez manjkavosti komunističkog sistema koje su proisticale iz paranoje sistema i nepostojanja bilo kog oblika vlasništva sem državnog. Kolektivizacija u poljoprivredi je upropastila agrar SSSR-a. Kako motivisati seljake da proizvode ako se od toga neće ovajditi? U Kini partija služi da bi sprečila kapitaliste i tajkune da preuzmu upravljanje državom po svom nahođenju kao što je to slučaj na Zapadu. Mi danas od demokratije imamo samo praznu ljušturu, jer realno ni o čemu ne odlučujemo. Država će i ovako i onako sprovesti sve moguće radikalne reforme kojima će degradirati svoje socijalne funkcije, uprkos protivljenju većine svojih stanovnika. I u takvom sistemu se postavlja pitanje čemu društveni ugovor i koje su strane tog ugovora. Građani sigurno nisu, jer njihov glas služi samo kao mask,kao izvor nekakvoga kvazilegitimiteta i legaliteta onima koji stvarno upravljaju državama, a koje niko nije birao, niti podržao njihove političke i ekonomske programe, a još manje njihove predstave o tome kako društvo treba da funkcioniše. Paradokslano je to što u Kini iako autoritarnoj državi, danas verovatno ima više demokratije, nego u demokratskim zemljama.

Kao Sidarti i meni se čini da socijalizam nije mrtav mada su, očigledno, pokušali da ga ubiju. Što se tiče kapitalizma, nisu retki autoriteti koji smatraju da tekuća kriza nije JEDNA OD kriza u kapitalizmu, već TERMINALNA kriza tog sistema. Evo nekih naslova na tu temu : „Nema povratka na normalu. Zašto su ekonomska kriza i njeno rešenje teži nego što mislite“ (Džejms Galbrajt), „Kapitalizam je došao do kraja“ (Imanuel Valerstin),“Globalni kapitalizam: samoubilačka verzija“ (Vilijem Faf), „Kapitalizam je ušao u fazu samodestrukcije“ (Pol Žorion). Pošto je NIN očigledno „reformisan“, slobodnije rečeno uštrojen, mnogi verni ,a sada bivši čitaoci tog lista, sa zadovoljstvom bi čitali tekstove S. Reljića na sajtu NSPM, pored Pečata jedinog preostalog slobodnog glasila.

Onaj dogadjaj na Tijenanmenu nije bio slucajan, pitanje je ko je igru vodio.
Kako bi danas izgledala "svetska scena" da je u Kini INSTALISANA demokratija?

Treba se dobro zamisliti nad ovim:
"Za Kineze, kljuc kulturnog vrednovanja je tendencija da smisao ekonomskog ponasanja nije individualni interes, nego ponasanje koje ukljucuje i brigu o clanovima porodice, pa i stare roditelje"

Posto nece da atomizuje drustvo po "zapadnom modelu" i pretvori se u ono sto zovemo `potrosacko drustvo` sta Kina hoce?

Neporeciva je cinjenica da, gde god i bilo kad je "zapad" dosao, tu je doslo do upropastavanja, porobljavanja i/ili unistenja tih populacija. "Napredak" je uvek bio pre svega u korist "zapadnjaka".

Mislim da Kina ne dozvoljava deformisanje, izoblicenje i na kraju unistenje svoje kulture - "napredak" podesava prema sebi i svojim potrebama i pretvara ga u napredak za sebe.
Iza zavese politicko-ekonomskih "odnosa" odvija se na dubljem nivou - sudar kultura. Tu je teziste odnosa. Kao primer, a nije nevazno: Kina ima svog Kineskog Papu koji nije "pod" onim u Rimu.
Kina je za sad, pod Ruskim kisobranom.

Vezano za ovu recenicu:
"Onaj mars Kineskinja s belim rukavicama na Tijenanmenu prosle nedelje u cast Maove pobede - koji nadmasuje sve zapadne predstave i kreacije o eleganciji uniforme - to potvrdjuje."

saljem link, gde se moze videti i "poruka" sa drzavne televizije Kine CCTV

http://www.troublemakers.tv/weareflink_niko_tziopanos_CCTV_ink.html

Isto to je moguce videti i na linku:

http://vimeo.com/6794856

Gospodin Reljic je na pravi nacin bacio svetlo na bitne stvari i za nas, sto mnogo pomaze da se bolje shvati iz jedne sire perspektive jad i beda ovog rezima, ovde i danas. Odlican clanak!
Hvala !!!

Složio bih se sa komentatorom Popovićem koji kaže da nije u pitanju socijalizam, već specifična forma državnog kapitalizma, ili ako je lakše, kapitalizma pod kontrolom jednopartijske države.

A reporter „na licu mesta“, po Mandžuriji je tragao za Čang Kaj Šekovim borcima, sada devedesetogodišnjacima, koji su prigodom 60. godišnjice pobede kineske revolucije pričali kako su to bile surove borbe, a komunisti nemilosrdni. „Tajmsa“ svakako godišnjicu, recimo kraja Drugog svetskog rata, nije obeležio plačnim pričama Nemca koje su kao odbegle životinje pobednici likvidirali od Normandije do Kelna, ni kako su bombarderi razarali Drezden, bacili najstrašnije bombe na Hirošimu i Nagasaki, potom delili zemlju Koreju...

Kakvog smisla ima porediti Nemce i Čang Kaj Šekove borce? Zar se nisu kineski nacionalisti borili protiv Japanaca, kao i kineski komunisti? Čang Kaj Šek nije bio ni izdajnik, ni agresor, niti je na bilo koji način pripadao silama osovine.

Što se tiče sistema u Kini, on svakako više nije socijalistički. Partija je zadržala vlast, ali je privreda tržišna. Možda se čak može reći da je takav model bliži desnim, nego levim jednopartijskim sistemima - kapitalizam sa jednom partijom na vlasti.

Utisak mi je da, zbog nepravde i nevolja koje doživljavamo sa zapada, preterujemo u pohvalama socijalizmu. Ne treba da zaboravimo kako je, prvenstveno u Rusiji, a onda i kod nas, taj socijalizam proganjao Pravoslavlje i tradiciju (npr. rušenje Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, hapšenja i streljanja sveštenika itd.). Komunisti i socijalistički sistem su utabali stazu za današnje NVO i političare koji napadaju Crkvu i tradiciju. Priče o tome kako Crkva podstiče nasilje, kako postoji Pravoslavna inkvizicija, kako treba hapsiti vladike i slično, koje možemo danas čuti, samo su blaža verzija onoga što su komunisti radili.

U današnjem "sukobu" - SAD protiv Kine, navijam za Kinu, ali nemam iluzija o njoj.

Kina jeste socijalisticka zemlja, sa pretezno drzavnim firmama, sve banke, telekomunikacija, mediji su iskljucivo drzavne firme, a preko 50% ostalih firmi je drzavno. U zadnjih 20 godina Kina je izvukla iz siromastva 400 miliona svojih gradjana, sve vise sire socijalnu sigurnost. Osim toga oni kazu da su socijalisticka drzava, necemo valjda da ih napadamo za revizionizam.

Zaista ne mogu a da ne pohvalim ovakav tekst. majstorski.

Turajliću,

Marginalnio medij je objavio tvoju nepristojnu opasku, a tvoje pojavljivanje ovde govori da nisi potpuno ubeđen u to.
Kapitalizam se još uvek ne urušava, već kao mnogo puta do sada prekomponuje. A da li će, to niko ne zna. U glavnom, državno vlasništvo nad velikim delom privrednih grana, pokazalo se nemoćno i neefikasno.
Državno vlasništvo u Kini je slično onom u skandinavskim zemljama a svi znamo da su one kapšitalističke. Udeo državnog vlasništva je smanjuje i ako ovako nastavi biće manji nego u najkapitalističkijim zemljama Zapadne Evrope. Dakle taj trend je prisutan. Samo da napomenen, radi primera, da su Švedske i Nemačke železnice i dalje u državnom vlasništvu, iz čega se ne može zaključiti da je u tim zemljama socijalistički društveno ekonomski sistem. Kina je do pre samo 20 godina imala 100% vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. Tako da ovo predstavlja krupnu promenu.

Uzroci ubrzanog razvoja kineske ekonomije su različiti i brojni.

Stopa rasta je između ostaloga uzrokovana i niskom polaznom osnovom, činjenicom da se možda do pre deset-petnaest godina u Kini gotovo ništa nije proizvodilo a što bi moglo da zadovolji svetske kriterijume u pogledu nivoa kvaliteta tako i tehničko tehnološkog nivoa..

Drgugo, plate, nadnice u Kini su veoma niske u poređenju sa istim u razvijenim kapitalističkim zemljama. Međutim, to je posledica stanja na tržištu a Kinesko rukovodstvo ništa ne čini što bi tu prirodnu ravnotežu poremetilo. Tako je Kina jedan izvor jeftine i zbog tradicije kvalitetne i lojalne radne snage. Na istoku Kine se u mnogim područjima i dalje živi kao nekada, tako da je i to jedna velika rezerva za Zapadne kapitaliste koji u niskim troškovima rada nalaze dodatne izvore za povećanje konkurentnosti svoje robe.

Da je kapitalizam efikasniji sistem, govori i prosta činjenica da se i tehničko znanje crpi sa ѕapada.

"Hari Haler" i "Ben" među komentatorima koji daje vredi počitati da bi se ovo razumelo.

Nas "marginalnih" bice sve vise. I meni su draze papirne novine, ali sta se moze u ovakvoj situaciji. Pravo je zadovoljstvo citati ponovo , bez imalo autocenzure tekstove Slobodana Reljica. Bilo bi jos vece zadovoljstvo kada bi se i ostali novinari NIN-a od pera i integriteta oglasili u NSPM.
Sto se Kine tice, tek ce se videti. Kao sto je Dragoslav Rancic rekao, to je druga civilizacija. A mi smo ipak deo zapadnog mentalnog sklopa, pa nam treba vremena da to shvatimo. Kina vodi racuna o sopstvenim interesima, a ako se neko drugi u te interese uklopi utoliko bolje po njega.

Ima li sanse da NSPM preraste u "NOVI (stari) NIN? Imate li volje i para za to?